Mobing, kao poseban oblik diskriminacije na radnom mestu, u Bosni i Hercegovini postao je normalna pojava i izražen je u velikoj meri na svim radnim mestima.
Na udaru su podednako i muškarci i žene, ali zbog straha od poslodavaca većina zaposlenika, čak i po cenu zdravlja, ne želi uopšte da priča o tom obliku pritiska strahujući za posao kojeg je u našoj zemlji vrlo teško dobiti. Istraživanja govore da mobing čak u 88 posto slučajeva nastaje zbog nesposobnih šefova. Anica Ramić, predsednica Udruženja za pomoć osobama zlostavljanim na radnom mestu „Stop mobbing“ na udaru mobinga su i muškarci i žene i u pravilu su to uvek savesne, odgovorne i vredne osobe, one koje vole i znaju raditi svoj posao.
Jedna od žrtava mobinga u BiH je i D.Š., samohrana majka četvero dece koja se obratila Udruženju „Stop mobbing“. Nakon više od 26 godina rada u jednom poduzeću s odgovarajućom strukom, direktorka ju je rasporedila na niže radno mesto i preti joj otkazom.
“Dok ti izganjaš pravdu krepaće ti deca od gladi“ i „Bliža je potkošulja od košulje”, pretila je direktorka ovoj radnici.
– Znači, ja se mogu obraćati svim nadležnim institucijama, ona ima vezu i poznanstvo i nitko joj ništa ne može – ispričala je ova žrtva mobinga.
Udruženju se obratila i B.S. koja takođe trpi mobing od poslodavca. Ona je nakon otkaza, sudskim putem vraćena na posao, da bi po povratku bila raspoređena na poslove i radne zadatke koji ne odgovaraju njenoj stručnoj spremi.
B.S. je navela da ju je sve pretrpljeno dovelo do oboli od leukopenije i kožne bolesti, zbog čega je češće na bolovanju nego na radnom mestu. Međutim, njoj to bolovanje poslodavac ne priznaje tako da je, iako je na bolovanju, pokrenuo postupak za otkaz ugovora o radu.
– Da biste se suprotstavili zlostavljaču i pomogli žrtvi morate imati određenu sigurnost i morate imati izbor. Mi smo osnovali stručni tim u koji su uključeni pravnici, psiholozi i lekari, tako da pokušavamo pokriti sve oblasti problema s kojima se naši članovi suočavaju. U svakom slučaju pristupamo individualno. Ponekad je dovoljan samo razgovor da bi se problem prevazišao, a nekada se moramo boriti pravnim sredstvima – istakla je Anica Ramić.
Ona navodi da se sve svodi na to koliko se pojedinac spreman suprotstaviti tom suptilnom teroru, koji se obično događa u četiri oka ili u masi koja gleda svoja posla ili se smeje.
– Ne zna se što je gore, biti sam ili u masi s nasilnikom. Takvo nam je društvo, ‘ćuti i trpi’, i još budi sretan što si tu i imaš posao – navodi Ramić.
Ona navodi da je u atmosferi stalne i nemilosrdne borbe za moć i novac, mobing je postao osnovni način za uklanjanje ‘nepoželjnih’. Situaciju u BiH dodatno komplikuje šarolikost stranački prihvatljivih kadrova. Stranački klanovi često isključuju ili sabotiraju svoje političke neistomišljenike, što je jedan od osnovnih oblika mobinga.
– Živeći u društvu u kojem manjka baš svega, od ljudskog dostojanstva do životnih namirnica, primorani smo da prihvatimo stanje kakvo jeste, iz prostog razloga, da bi smo preživeli – navela je Ramić.
Izvor: https: www.blic.rs