Ne moraš da čekaš kraj postupka koji si pokrenuo protiv osobe koja te zlostavlja na poslu da bi te poslodavac ili sud zaštitio od zlostavljanja.- Pre završetka postupka posredovanja unutar firme poslodavac može da udalji s posla osumnjičenog za zlostavljanje ili da ga pošalje na drugo radno mesto.
- Ako to ne učini, ti možeš, pod određenim uslovima, da odbiješ da radiš dok se problem ne reši.
- Sud može da zabrani zlostavljaču da se približi tebi ili čak i tvom radnom mestu do završetka sudskog postupka.
- Ako te zlostavlja direktor ili preduzetnik kod kojeg radiš, verovatno ćeš se odmah obratiti sudu, a u tom slučaju su ove sudske mere prvi oblik zaštite na koji ćeš moći da računaš.
Mere zaštite koje preduzima poslodavac
Poslodavac mora da te zaštiti od osumnjičenog za zlostavljanje pre okončanja postupka zaštite unutar firme u dvema situacijama:
- ako proceni da bi mogao da pretrpiš nenadoknadivu štetu (na tu opasnost može da mu ukaže i posrednik tokom postupka posredovanja);
- ako ti preti opasnost po zdravlje ili život (što mora da potvrdi lekar iz službe medicine rada).
Zaposlenog kojeg teretiš za zlostavljanje poslodavac može da premesti u drugu radnu okolinu, na iste ili druge poslove, ili da ga udalji s rada uz nadoknadu zarade. Ova mera traje do okončanja postupka zaštite od zlostavljanja.
Ukoliko poslodavac ne postupi na taj način, obrati se inspekciji rada ili upravnoj inspekciji (nadležnoj ako radiš u državnoj upravi) koja mora da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca. Poslodavac tako može da dobije novčanu kaznu od 200.000 do 800.000 dinara, a odgovorna osoba u preduzeću od 10.000 do 40.000 dinara. Ukoliko je reč o preduzetniku, njemu za ovaj prekršaj preti kazna od 100.000 do 400.000 dinara.
Pravo da odbiješ da radiš
Ako si izložen zlostavljanju zbog kojeg ti preti opasnost po zdravlje ili život, čim pokreneš postupak zaštite, trebalo bi da se obratiš službi medicine rada. Ukoliko lekar potvrdi da ti preti ovakva opasnost, a poslodavac ništa ne preduzme, imaš pravo i da odbiješ da radiš. Ukoliko to odlučiš, o samoj odluci i razlozima za nju moraš da obavestiš poslodavca i inspekciju rada, inače će se smatrati da neopravdano odsustvuješ s posla.
Tokom odsustva s rada zbog izloženosti zlostavljanju imaš pravo na naknadu zarade u visini tvoje prosečne plate u prethodna tri meseca. Za vreme odbijanja rada poslodavac ne sme da ti da otkaz. Ukoliko to učini, ponovo se obrati inspekciji. Kazne su iste kao i u slučaju kada poslodavac nije preduzeo hitne mere zaštite.
Dužan si da se vratiš na posao tek kada poslodavac preduzme mere zaštite ili kad se ceo postupak unutar firme okonča.
Sudske privremene mere
Tokom sudskog postupka za zaštitu od zlostavljanja, od suda možeš da tražiš da te odmah zaštiti, to jest da odredi privremene mere radi 
sprečavanja daljeg nasilnog postupanja ili sprečavanja nenadoknadive štete koju bi kao žrtva mogao da pretrpiš. Sud i bez tvog traženja može da uvede ove mere ako proceni da su neophodne.
Sud može da uvede privremene mere samo ukoliko proceni da su tvoje tvrdnje verovatno tačne (dakle, još ne apsolutno dokazane, ali je vrlo moguće da se dogodilo to što tvrdiš).
Sud može da zabrani zlostavljaču da ti se približi, pa čak i da priđe tvom radnom mestu, bez obzira na to da li si ti trenutno tu ili ne. Moguća je i kombinacija različitih privremenih mera, što zavisi od konkretnih okolnosti.
Ako si ti tražio privremene mere, sud o tvom zahtevu mora da odluči u roku od osam dana. Protiv rešenja o određivanju privremene mere ni ti ni druga strana ne možete da se žalite.