Da u Džender centru, telu Vlade RS, čija je misija ravnopravnost polova i zaštita prava žena, situacija nije nimalo idilična, priča se već mesecima, a da nisu u pitanju samo priče potvrdila je nedavno institucija Ombudsmana za ljudska prava BiH.
Nakon žalbi zaposlenih, mahom žena, institucija je ocenila da se radi o mobingu, pa je predsedniku Vlade RS Radovanu Viškoviću poslala preporuku da „odmah preduzme mere sa ciljem eliminacije i prevencije mobinga u Džender centru“.
Zaposleni optužuju direktorku Mirjanu Lukač za „dugogodišnje psihološko maltretiranje“, tvrdeći da su naročito na meti trudnice i porodilje, direktorka odgovara da je ona žrtva „obrnutog mobinga“ i da je hajku pokrenulo dvoje zaposlenih uoči njenog reizbora.
Iz Džender centra odgovaraju da je Ombudsman naveo „niz neistina“, uz izričit zahtev da odmah sa sajta uklone saopštenje pod naslovom „Mobing u Džender centru„, kao i da „preispitaju“ navode iz preporuke.
– Ne pada nam na pamet da to učinimo. Sve što smo naveli utvrđeno je u postupku, koji je vodio naš saradnik Predrag Radosavljević, vrhunski profesionalac i doktor pravnih nauka – kaže za Srpskainfo ombudsman Ljubinko Mitrović.
Mobing
Direktorka Džender centra Mirjana Lukač odgovara da se mobing može utvrditi samo na sudu i da Ombudsman nema nikakve dokaze za svoje tvrdnje. Zapretila je da će pred sedištem Ombudsmana, organizovati konferenciju za novinare.
– Doći ću sa svojim saradnicima i njihovom decom, pa nek kažu da li ih maltretiram! Prevrnuću nebo i zemlju da dokažem da su sve to insinuacije – kaže Mirjana Lukač za Srpskainfo.
Sve je počelo još u januaru, kada su zaposleni u Džender centru, anonimno, poslali na 9 adresa dopis sa brojnim žalbama na ponašanje direktorke. Između ostalog, obratili su se i predsednici RS Željki Cvijanović, članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, Ombudsmanu BiH i sindikatima.
U dopisu, koji je u posedu Srpskainfo, oni tvrde da direktorka vređa i omalovažava zaposlene, govoreći kako su nesposobni, pa će ona „sve raditi sama“. Ipak, kažu, direktorka pravi problem kad god neko ide na godišnji odmor ili bolovanje, a „naročito joj smetaju porodiljska bolovanja i bolovanja radi nege bolesnog deteta“. Dodaju da ona „javno koristi prostačke i vulgarne izraze“ u kojima „posebno vređa majke, trudnice i porodilje“.
Kolegijumi
Žalili su se i na višesatne kolegijume, koji znaju potrajati i do 20 časova, „sve dok nekom ne pozli“, pa su nekoliko puta radnici završavali u hitnoj. Kolegijumi se, po njihovim tvrdnjama, svode na „histerične monologe“ direktorke, često i o privatnim stvarima.
– Celi kolektiv je znao biti angažovan oko njenih privatnih stvari, kao što su otkup stana ili apliciranje za stipendiju za njenu kćerku – navodi se u pismu.
Kap je prelila čašu u decembru prošle godine, kada je direktorka zatražila od zaposlenih da joj predaju ključeve kancelarija, rekavši im da više ne dolaze na posao, jer je od Vlade tražila da Džender centar bude ukinut.
– Izloženi smo višegodišnjem psihološkom maltretiranju. U poslednjih pet godina svako je u nekom periodu bio pod većim ili manjim mobingom. Već godinu dana dve radnice su izopštene iz kolektiva i ne daju im se nikakvi zadaci – navodi se u dopisu.
Aktivistkinje ćute
Prema saznanjima Srpskainfo, jedna od radnica u „izolaciji“ je bivša direktorka Džender centra Spomenka Krunić.
Srpskainfo je kontaktirala nekoliko organizacija koje se bave pravima žena, ali niko od aktivistkinja, mada su potvrdile da znaju za probleme u Džender centru, nije želeo da javno govori o tome. Na zid ćutanja smo naišli i kada smo kontaktirali neke od zaposlenih u Centru, kao i radnice koje su ranije ovde radile. Nekoliko sagovornica nam je, međutim, potvrdilo da su navodi iz pisma tačni.
Direktorka Mirjana Lukač tvrdi da su sve to neistine i da je ona samo tražila rad, red i disciplinu.
– Dešavalo se da odem na službeni put, a da pojedini radnici dođu na posao u devet, a odu u deset sati. Dešavalo se da odu na bolovanje, a rade u svojim nevladinim organizacijama, da mi kažu „neću na službeni put“ ili „neću to da uradim“. Onda sam im rekla: „U redu, dajte mi ključeve, sve ću raditi sama“ – kaže Lukačeva.
Kontraprijava
Dodaje da je zaposlenima donosila literaturu, između ostalog i o tome kako da vaspitavaju decu, a „ispalo je da ih psihički maltretira“.
– Žalili su se da, dok je direktorka bila Spomenka Krunić, nikad nisu imali kolegijume, sad ispada da su im kolegijumi naporni – kaže Lukačeva.
Dodaje da je samo jednom zamolila saradnicu da prati konkurs za stipendiju kako njena kćerka ne bi propustila rok, „ali joj ni to nisu uradili“.
– Ja ću prijaviti obrnuti mobing. Ovde je izložena i moja porodica i moja kćerka, koja je odlična studentkinja u Beogradu. Šta bi bilo da moje dete ima problem s drogom, pa da sam zatražila pomoć – kaže Lukačeva.
Lukač: Troje radnika dobrovoljno napisalo da mobinga nema
Nakon što je saznala za anonimno pismo, direktorka Džender centra je, kako je potvrdio i Ombudsman, tražila od radnika da se izjasne o navodima iz tog pisma. Ombudsman je ocenio da se to može okaratkerisati kao pritisak i „viktimizacija prema licima koja su u dobroj veri prijavila ili nameravaju da prijave diskriminaciju“.
Mirjana Lukač tvrdi da je istina drugačija i da je nakon anonimnog pisma troje radnika, među kojima je i jedna porodilja i jedan radnik koji ima bolesno dete, samonicijativno zatražilo da napišu suprotnu priču.
– Sami su mi rekli: „Direktorka, to nema smisla. Evo, napisaćemo sa koliko se razumevanja odnosite prema nama i kako se poštuju naša prava“ – kaže Lukačeva.
I ombudsman Mitrović nam je potvrdio da u Džender centru ima i „sasvim drugačijih priča od onih o mobingu i diskriminaciji.“
Izvor: www.blic.rs