ISPOVESTI RADNIKA Ovako izgleda život u pogonima „Geoksa“

ISPOVESTI RADNIKA Ovako izgleda život u pogonima „Geoksa“

ISPOVESTI RADNIKA Ovako izgleda život u pogonima „Geoksa“

Šta se dešava iza kapija fabrike ženske modne obuće “Geoks” u Vranju, u kojoj su nedavno dve buntovne radnice otpuštene? Odnosno, kako uprava fabrike tvrdi, nije im produžen ugovor.

Tragom bure koju su podigli nedavni događaji u kolektivu koji zapošljava čak 1.200 radnika, i teških optužbi na račun rukovodstva, „Blic“ je razgovarao sa četvoro zaposlenih o njihovim iskustvima u „Geoksu“. I baš kao u našem istraživanju uslova rada u leskovačkoj „Juri“, pokazuje se da su srpski radnici kao po pravilu podeljeni na dve struje:

– nezadovoljne, koji se žale na odnos šefova, (pre)strogu disciplinu, nedostatak pauza i rigidna pravila čak i za odlazak u toalet;

– zadovoljne, koji priznaju da fabrički rad nije uživanje, ali su srećni što imaju posao sa pristojnim radnim uslovima i redovnom platom koja je, iako mala, veća u odnosu na druga radna mesta na jugu Srbije.

Ovo su njihove ispovesti, a sva imena su poznata redakciji.

Moraju da kažnjavaju neradnike

–  Nigde nije idealno, ali sam zadovoljan uslovima rada i odnosom rukovodstva. Godinama sam bio bez posla, sada me više roditelji ne izdržavaju. Mislim da se preteruje u napadima. Što nezadovoljnici ne kažu koliko su primali na drugim mestima, kako su ih gazde cenile? Dok ja radim i zarađujem, većina mojih vršnjaka je na ulici bez posla – ispričao je reporteru „Blica“ mladić sa osmomesečnim stažom u „Geoksu“.

Njegova koleginica priznaje da situacija u fabrici „nije ružičasta“, ali da pojedini nezadovoljni radnici „preteruju u optužbama“.

–  Više od deset godina sam čekala na posao. Jedno vreme sam radila sam za crkavicu kod privatnika. Bila sam zadovoljna sa platom od 8.000 dinara. Uz to, nisam smela da pisnem, da se bunim. Ovde mogu da zaradim od 25.000 do 35.000. Zbog rokova i kvaliteta, u svakoj firmi moraju da kažnjavaju neradnike – kaže naša sagovornica.

Poručuju nam da nose pelene

Ipak, neke njihove koleginice i kolege imaju suprotno mišljenje. Kao i pojedini radnici leskovačke „Jure“, i u „Geoksu“ su, između ostalog, isplivale optužbe da su šefice „strah i trepet“, da ne daju radnicima ni da odu u toalet i da im „ironično poručuju da mogu da nose pelene“.

– Kinje nas, kažnjavaju, mogu da nam rade šta hoće. Niko ne može da nas zaštiti jer nismo sindikalno organizovani. Koga ne zateknu na radnom mestu, odbijaju mu od šihte (smene) 60 minuta. Ko ne može da obezbedi zamenu za mašinom, ne može u toalet. Prinuđen je da trpi ili da bude kažnjen. Radimo svakog dana devet sati, a dozvoljavaju samo jednu pauzu od 30 minuta, ironično predlažu da nosimo pelene – tvrdi sredovečna obućarka iz jednog sela kod Vranja.

Njena zabrinuta koleginica, koja je tražila da ostane anonimna, tvrdi da „mnogi od nas dolaze kućama psihički umorni“.

– Mesecima pijem pilule za smirenje. Šta ću, moram da trpim. Izdržavam decu, a muž ponešto zaradi radeći kao nadničar. U upravi jedva čekaju da nas kazne. Ko se bar malo pobuni, bude izložen pretnjama i uvredama. Ne znam koliko još ovako mogu da izdržim – ispričala nam je ova radnica.

Demokratija ili tiranija

Jedna od nezadovoljnih je bila i Gordana Krstić, koja od 11. jula više nije na platnom spisku fabrike „Geoks“ u Vranju. Ona se pobunila protiv šefova, tvrdeći da „malteritiraju, ponižavaju i mobinguju većinu zaposlenih“. Ugovor nije produžen ni Gabrijeli Krstić: posle kraćeg štrajka 5. septembra je pred radnicima postavila pitanje Svetlani Rajačić, direktorki za ljudske resurse, da li je ovo „demokratsko društvo ili tiranija“.

– Radnici su aplauzom pozdravili moje obraćanje. Odmah sam shvatila da ću biti najurena – kaže Gabrijela Krstić.

Sve po zakonu

S druge strane, direktor “Geoksa” Marko Bazilio tvrdi da njima ugovor o radu nije produžen, „što je odlučeno na osnovu postignuća na poslu“.

– U toku razgovora sa upravom o prekovremenom radu Gabrijela Krstić nije govorila u ime radnika, jer nije bila predstavnik zaposlenih. To nije razlog zbog kojeg joj ugovor nije obnovljen. Od 1.novembra 2015. bila je prijavljena u registar socijalnih osiguranika. Plate i prekovremeni rad su joj redovno isplaćivani – naveo je Bazilio.

Posle prijave zbog zlostavljanja koju je podnelo 15 radnika, inspekcija rada je obavila nadzor i utvrdila da je ponašanje poslovodstva „Geoksa“ bilo u skladu sa zakonom. Ipak, najurene radnice se ne obaziru na to. Gabrijela Krstić kaže da će pravdu potražiti na sudu, a Gordana Krstić da je ponosna što je otkrila „dugo skrivanu istinu u ‘Geoksu'“. 

 

Izvor: http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ispovesti-radnika-ovako-izgleda-zivot-u-pogonima-geoksa/2evrke8