Da bi se izbegle nedoumice o tome da li je neko žrtva mobinga, to jest zlostavljanja na radu, ili nije, Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je pravilnik u kojem je precizno opisano koja se vrsta ponašanja smatra zlostavljanjem na radu.
Postoje, međutim, i postupci i ponašanja s kojima se možeš susresti na poslu koji tebi mogu ličiti na zlostavljanje na radu, ali se zakonski gledano ne mogu smatrati mobingom. Moguće je da je u tim slučajevima reč o drugim vrstama kršenja tvojih prava, pa su predviđeni drugačiji načini da se zaštitiš.
Šta jeste mobing?
Zlostavljanjem na radu smatraju se postupci koji:
- onemogućavaju normalnu komunikaciju (vikanje, pretnje, vređanje, neopravdano i namerno sprečavanje zaposlenog da iznese mišljenje, prekidanje zaposlenog u govoru, zivkanje i uznemiravanje telefonom ako predmet razgovora nije posao i slično);
- truju međuljudske odnose (ignorisanje prisustva zaposlenog, izbegavanje komunikacije s njim, neopravdana fizička izolacija ili zabrana komuniciranja sa zaposlenim, nepozivanje na sastanke, neopravdano oduzimanje sredstava za rad…);
- mogu da naruše lični ugled (ismevanje, ogovaranje, klevete, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, imitiranje njegovog glasa, gestova, načina kretanja i slično);
- mogu da naruše profesionalni ugled (neopravdane stalne kritike i omalovažavanje rada zaposlenog, neopravdano nedavanje radnih zadataka, onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, davanje ponižavajućih ili preteških zadataka, odnosno onih koji su ispod ili daleko iznad nivoa znanja i kvalifikacija zaposlenog, određivanje neprimerenih rokova za njihovo izvršenje, česta promena radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu, zlonamerno davanje zadataka koji nisu u vezi s radnim mestom na kojem radi, prekomerno nadziranje rada, neosnovana ili prekomerna upotreba kamera i drugih tehničkih sredstava za kontrolu zaposlenih, namerno uskraćivanje informacija u vezi s poslom, neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja i stručnog usavršavanja…);
- mogu da naruše zdravlje zaposlenog (stalni pritisci i pretnje, recimo, otkazom, raskidom ugovora ili primenom fizičke sile, sitno fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela, namerno izazivanje konflikata i stresa, i tako dalje);
- mogu da se smatraju seksualnim uznemiravanjem (ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje seksa uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu i slično).
Uslovi da se neprimereni postupci smatraju mobingom
Da bi bila okarakterisana kao mobing, ova ponašanja moraju da se ponavljaju. Dakle, nije zlostavljanje na poslu ako je direktor jednom iz čista mira povisio ton na tebe i pripretio ti otkazom. Međutim, ako to uradi više puta, onda je reč o mobingu.
Pri tom je, da bi se taj niz incidenata smatrao mobingom, bitno i da se može zaključiti da je onaj koji se neprimereno ponašao imao nameru da povredi tvoje dostojanstvo, ugled, integritet ili da naruši tvoje zdravlje.
Mobing i diskriminacija
Mobing i diskriminacija su svakako dva različita pojma. Razlikuju se po:
- motivima
- načinu izvršenja
- zakonskom regulisanju
Diskriminacija se vrši na osnovu nekog ličnog svojstva žrtve – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija itd.
U nekim slučajevima može doći do izjednačavanja mobinga i diskriminacije budući da su ciljevi donekle slični – ponižavanje pojedinca, povreda dostojanstva, uvrede itd. Razlika je u nijansama.
Diskriminator će se ponašati u zavisnosti od svog verskog, nacionalnog, rasnog ili političkog ubeđenja.
Zlostavljač će najverovatnije biti vođen željom za moći, potrebom da dominira, da nametne svoj uticaj i da zauzme višu poziciju.