Ko su žrtve mobinga?

ŽRTVE MOBINGAmobbing2

Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:

  • Poštenjaci, osobe koje su uočile i prijavile nepravilnost u radu
  • Telesni invalidi
  • Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
  • Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
  • Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
  • Višak radne snage
  • Pripadnici manjinskih grupa
  • Ljudi drugačijeg etničkog porekla
  • Različitog pola (žene u društvu muškaraca ili muškarci u društvu žena)
  • Različite seksualne orjentacije
  • Vrlo kreativne osobe
  • Ekcentrične osobe

Vrste napada na žrtvu (osoba koja se mobira), prekidanje u razgovoru odbijanje verbalnih i neverbalnih kontakta, izolacija žrtve, nepozivanje na zajedničke sastanke.

Napadi na ličnu reputaciju žrtve, kroz neosnovane priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika, stalna i neosnovana kritika kvaliteta profesionalnog rada, prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja, napadi na zdravlje i prisiljavanje da se obavljaju poslovi koji loše utiču na zdravlje, prigovaranje na korišćenje bolovanja i njihova kontrola, pretnja fizičkim napadima, pretnja ili seksualno uznemiravanje.

Mobbing1,Reakcije žrtve mobinga

Karakteristične reakcije su:

  • Početno samookrivljivanje, prvi pomisao žrtve je da je ona sigurno nešto pogrešila i da krivica leži u njoj. Uobičajane misli koje se javljaju u tom periodu su: „da li sam odgovorna za nastalu situaciju“, „gde sam pogrešio“, „ne razumem šta se to dešava“, a karakteristične su reakcije zbunjenosti i aksioznosti.

  • Usamljenost, žrtva se oseća usamljeno, odbačena i često se stidi, zbog svega što se događa. Boji se da joj drugi neće verovati pa zato ne govori o svom problemu, ni u porodici ni sa prijateljima.
  • Ponekad ako iznese svoje probleme nailazi na osudu kako u porodici tako i u okruženju uz komentar „sam si to tražio“. Ta pojava se zove dvostruki mobing. Uobičajna misao koja se javlja u tom periodu je „drugima se to ne može dogoditi“, a karakteristična su osećanja anksioznosti i depresije.
  • Lično obezvređivanje, ovo je samo jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledice mobinga. Žrtva je preplavljena mislima, „ nisam u mogućnosti da se prilagodim“, „ ne mogu rešiti problem jer sam nesposobna“, „ništa ne vredim“.

  • Borba za blokadu i eliminaciju mobinga, ova reakcija je karakteristična za jake, intelegentne osobe koje su svesne da su pod uticajem mobinga. One koriste sva raspoloživa zakonska, psihološka, sociološka, medijska i druga sredstva kako bih skrenuli pažnju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobinga.

Anksiozni poremećaji usled mobinga

Rastrzani stresom, posledicama tranzicije, raskol između želja i mogućnosti, ljudi sve češće strahuju za svoj opstanak. Ta strepnja može da bude realna i gotovo podsticajna, ali kada dovede do potpunog zatvaranja u sebe i skrivanja iza svake potencijalne opasnosti na scenu stupa anksioznost, životni saputnik dobrog dela savremene populacije.stres1

Anksioznost je najčešći, ali i najmanje ozbiljan psihijatrijski poremećaj, koji nezna za godine, pol ili zanimanje, pa se susreće kod svih starosnih struktura. Da bih ste oboleli od aksioznosti, dovoljno je samo da danas živite u Srbiji, jer razlozi za strahovanje prete iz svih životnih svera.

Postupak i način delovanja na žrtve mobinga, psihološkim pritiscima, teži se da se kod žrtve izazove strah (anksioznost), kako bi se ugrozilo njihovo samopoštovanje. Anksioznost pogađa jezgro čovekovog samopoštovanja i osećanja sopstvene vrednosti. Anksioznost uništava čovekovu svesnost egzistiranja, osećaj za vreme čini konfuznim, te samim tim napada centar čovekovog postojanja.