Posledice mobinga

Dugotrajno izlaganje mobingu uvek dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući pojačan rizik razvoja telesnih i mentalnih bolesti.

Mobing nije medicinska dijagnoza, ali može dovesti do brojnih psihosomatskih poremećaja.


Svi poremećaji, koje može izazvati mobing svrstavamo u tri grupe:

Telesni poremećaji

Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili smanjena telesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen imunitet. 

Psihički poremećaji5854_shutterstock_19140883_if

Depresivnost, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak motivacije i entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.

Poremećaji ponašanja

Gubitak koncentracije, zaboravnost, grubost, porodični problemi.

Psihički poremećaji

Od svih poremećaja najizraženiji su psihički poremećaji. Od početnih reakcija-samooptuživanje, usamljenost i lično obezvređivanje do poremećaja prilagođavanja.

Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se nepoverenjem i neprijateljstvom prema okolini, stalnim osećajem napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog ponižavanja, omalovažavanja, isamejavanja i odbačenosti.

Depresivnost uključuje osećaj praznine i beznađa, hroničnu nesposobnost za radost, gubljenje energije, gubljenje inicijative…

Posledice mobinga na zdravljestress3

Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja, zdravlja. Intezitet i vrsta posledica zavise od tri kategorija uslova:

  • Intezitetu mobinga
  • Dužina trajanja mobinga
  • Karakteristike žrtve mobinga (crte ličnosti)

 

Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcionisanja:

  • Promene na socialnom-emocionalnom nivou, poremećaj raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu), osećaj depresionalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude, emocionalna otupljenost. Prema istraživanjima Staffordshire Univerziteta, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 75,6 % žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije, ima pad samopoštovanja.

  • Promene na telesnom-zdravstvenom nivou, glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaj u probavi, osećaj pritiska u grudima, srčane poteškoće, kožne promene i drugo.

  • Promene u ponašanju (poremećaj ponašanja), agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija, poremećaj apetita (smanjeni ili povećani apetit), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaj.

Prema istraživanjima sprovedenim u Švedskoj, 10-20 % suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanjima sprovedenim u Italiji u 13 % suicida, anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.

stres32Moguće dijagnoze usled mobinga

Poteškoće koje razvijaju zlostavljani mogu se svrstati u nekoliko dijagnostičkih kategorija opisanih u međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Za sada ne postoji posebna dijagnostička kategorija za mobing pa se u slučaju mobinga uspostavljaju sledeće dijagnoze:

  • Poremećaj prilagođavanja
  • Postraumski stresni poremećaj

Postavljanje tačne dijagnoze vrlo je teško pogotovo kada dijagnoza nosi mogućnost finansiske dobiti (odštetni zahtev), zbog toga su centri koji pružaju pomoć žrtvama mobinga, organizovani na multidisciplinovanom osnovi.

Zadatak psihijatra i psihologa je vrlo složen kada je u pitanju dijagnostikovanje mobinga. Diferencijalnu dijagnostiku treba razlikovati od psihičke smetnje žrtava mobinga i od sledećih stanja:

  • Psihičke smetnje prouzrokovane stresom u radnoj organizaciji (rad u smenama, previše prekovremenog rada, težak rad)
  • Psihičke smetnje uzrokovane traumatskim događajima (potresi, poplave, ratovi) tj. stresovi koji nisu povezani sa mobingom
  • Psihičke smetnje uzrokovane bolestima (endogene depresije, maligna oboljenja)

Klinička slika mobinga

Kako su posledice prvobitnog stresa, uzrokovane mobingom, u nastavku procesa fiziološki poremećaj i bolest koja po pravilu treba da otkrije (dijagnostikuje) lekar, simptomi mobinga se vrlo često ne dovode u vezi sa psihoterorom na radnom mestu (mobingom).

Time se povećava rizik pogrešne dijagnostike što može ugroziti mogućnost profesionalne rehabilitacije i povratak žrtve mobinga na radnom mestu gde će i dalje biti izložene istim pritiscima.streshkhk

Klinička slika psihičkog poremećaja izazvana mobingom često odgovara trajnoj promeni sposobnosti, koje su nastale usled delovanja nepovoljnih faktora.

Najčešće se manifestuje kao postraumatski stres, poremećaj u kome preovladava opsesivno-depresivni sindrom, a obuhvata neprijateljstvo i nepoverenje prema okolini, stalni osećaj napetosti, iscrpljenost, demoraliziranost zbog stalnog ponižavanja, omaložavanja, ismejavanja i odbacivanja.

Obolele osobe pokazuju preosetljivost na nepravdu i poistovećuju sa patnjama drugih.

Depresivnost uključuje i osećaj praznine i beznađa, hroničnu nesposobnost, nemoć iskustva uživanja u svakodnevnom životu, gubljenja energije, inicijative, uz stalni rizik zavisnosti od psiho lekova.

Žrtve mobinga uglavnom se ne usuđuju govoriti o tome, šta joj se događa, a da nešto nije uredu može se videti po tome što nevoljno odlaze na posao ili često odlaze na bolovanje.

U vrtlogu prilagođavanja, samoodržavanja, pojedinac ne samo da trpi stres kako bi opstao, nego ga i sam proizvodi kako bi obezbedio vlastiti opstanak u budućnosti.

Mobing je jedan takav oblik usmerene proizvodnje stresa. To je oblik agresivne emocionalne zloupotrebe usmerene na sposobnost žrtve, koja razara njeno emocionalno okruženje, najpre odnose u porodici i među prijateljima, prema modelu razvoja postraumatskog i stresnog poremećaja.