1. Horinzintalni mobing

2. Vertikalni mobing

Horinzontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji.

• Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu ubrzati želju da se eliminiše neki kolega, pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija donosi drugima napredak u karijeri.
• Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika, na kojem će se dokazati da su snažne i sposobnije.

Vertikalni mobing odnosi se na situacije:

• Pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
• Predpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi celu grupu (strateški mobing).
• Jedna grupa radnika (podređenih) zlostavljaju jednog predpostavljenog.

Postoje i dve podgrupe mobinga:

Strateški se vezuje za dogovor upravljačke garniture o potrebi racionalizacije i udaljavanja jednog broja radnika (višak zaposlenih). Stalnim primedbama, ponižavanjima, kažnjavanjima „izluđuju“ zaposlene i oni na kraju odlaze.

Afektivni ili emotivni odvija se na ličnom nivou (javlja se kao posledica straha od gubitka posla, zbog zavisti i zlobe). Nesposobni radnici svoju nesposobnost kriju spletkarenjem i podmetanjima svojim kolegama na poslu.

Postoji i „serijski mobing” – kada jedna osoba po odabiru „uništava” jednog po jednog zaposlenog, a to za posledicu ima „sekundarni mobing” koji se ogleda u posebnom psihičkom stanju ostalih zaposlenih koji bez uspeha pokušavaju da izađu na kraj sa serijskim mobingom.

Faze mobinga

U prvoj fazi mobing, kao njegova moguća osnova, pojavljuje se nerešeni sukob među saradnicima (konflikt), a posledica su poremećeni međuljudski odnosi. Izvorno se sukob ubrzo zaboravlja, a zaostale agresivne težnje, usmeravaju se prema odabranoj osobi.

U drugoj fazi– potisnuta agresija, eskalira u psihoteror. U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji, psihičkog zlostavljanja i mučenja, žrtva gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo. Počinje se osećati, a na kraju i postaje manje vrednim subjektom koji u svojoj radnoj okolini gubi ugled, podršku i pravo glasa.

U trećoj fazi– koja je već obeležena i neprekidnim zlostavljanjem osoba postaje „vreća za udarce“, dežurni krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva.

Četvrta faza –  je karakteristična po očajničkoj „borbi za opstanak“ žrtve u kojoj se tada pojavljuje sindrom izgaranja na poslu, tj. hronički sindrom umora, psihosomatskih i depresivnih poremećaja.

U petoj fazi –  uglavno nakon višegodišnjeg terorizma, žrtve oboljevaju od hronične bolesti i poremećaja, napuštaju posao ili posežu za suicidom.

Posledice nehumanog mobing ponašanja, mogu biti katastrofalne i razorne za samu osobu, njeno zdravlje i porodicu, ali i za društvo u celini.

Odražavaju se na svim područijima žrtvinog života. Najčešće posledice mobinga su: hronični sindrom umora, reaktivna depresivna stanja, reaktivna psihotična-paranoidna stanja, hronični postraumatski sindrom.