Da je mobingovao bivši direktor nekadašnej Agencije za lokalni ekonomki razvoj , gde je bila zaposlena, potvrdile su presude svih sudskih instanci u Srbiji.
Njen slučaj je i pravi primer da mobing može da se dokaže.
Sada to svoje iskustvo prenosi drugima koji imaju iste ili slične probleme.
IT: Bila sam izložena zlostavljanju na radu nekoliko godina. Mobing je negativna energija, negativni uticaj jednog pojedinca ili grupe pojedinaca usmerene ka jednom pojedincu ili više pojedinaca sve u cilju da se taj pojedinac odnosno zaposleni diskredituje. Krajnji cilj je naterati zaposleneg da ili sam otkaže Ugovor o radu ili da dobije otkaz Ugovora o radu od strane poslodavca.
-Kako je rešen Vaš slučaj?
IT: Slučaj je rešen u moju korist. Ono što je bitno vezano za mobing i što zaposleni treba da znaju je kome treba da ga prijave i sa čije strane trpe zlostavljanje. Jako je bitno napraviti razliku da ukoliko zaposleni doživaljava zlostavljanje od strane svog nadređenog u smislu šefa, ne korektno direktora, onda je dužan da mobing prijavi svom nadređenom odnosno poslodavcu, tj. direktoru. Ukoliko je mobing od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica, postoji nekoliko institucija koje se time bave. Mobing je kompleksan, jer da bi se dokazao neophodno je da zaposleni pokaže dobru volju u smislu rešavanja tog slučaja, a to znači da bi bilo najpametnije ispoštovati nekoliko koraka pre nego što se ode na sud. Svi koji su u toj nelagodnoj situaciji bi najradije da puste tužbu, ali najbolje je pre svega obavestiti inspekciju rada, da oni provere da li je poslodavac upoznao zaposlane sa ponašanjem zlostavljanja na radu, mada nije pod ingerencijom inspekicje rada da se bavi tim slučajevima. Može se obratiti i medijima, ali u prvom redu trebalo bi se obratiti Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova jer je agencija zadužena za rešavanje tih slučajeva. To bi trebalo da bude poslednja instanca rešavanja tog problema. ukoliko se to ne reši unutar firme, ukoliko poslodavac ne želi da se problem reši mirnim putem, treba zatražiti jedini izlaz, a to je sud. Tužba se podnosi Višem sudu, a tek onda sledi prava borba protiv čijeg sam izbegavanja, jer sam zaposleni koji je doživeo zlostavljanje na radu na sudu doživljava dodatnu legitimizaciju jer ne zna kakav će biti krajnji ishod. zato treba sve resurse usmeriti na rešavanje unutar firme, a da tužba bude poslednja instanca.
– Šta bi ste konkretno predložili ljudima koji trpe zlostavljanje na radu, ko može da im da konkretan savet, kakvo je vaše iskustvo sa advokatima?
IT: Iz svakog zla neophodno je izvući nešto dobro. Iz mog ličnog iskustva, pre zvanično godinu dana smo moja prijateljica i ja rešile da oformimo jednu nezvaničnu grupu koja će se baviti zaštitom radnih prava. Suština naših aktivnosti je da ljude savetujemo šta je najbolje uraditi u datom trenutku, ali i osnažiti sve te ljude koji da ne trpe nepravde na poslu, bez obzira da li je to zlostavljanje ili neka druga vrsta nepravde i neprijatnosti kojih ima sve više. Život je neprekidna borba i moramo zauzeti optimističan stav. Smatram da svaki pojedinac može da odradi nešto za sebe. Što se upućenosti advokata tiče, to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Advokat koji je zastupao moj slučaj je bio jako posvećen mom slučaju, bukvalno smo učili jedno od drugog, ali mi se čini da advokati izbegavaju takve slučajeve. Možda je razlog tome što je, kako kažu, mobing teško dokazati. Ali, ja mislim, da se uopšte ne radi o tome da je mobing teško dokaziv, nego da uopšte nije na zaposlenom da dokazuje da postoji mobing, jer je on samim tim već pokazao neku verovatnoću da se mobing desio, a na suprotnoj strani je da, ukoliko dođe do sudskog proces, da dokaže da mobinga nije bilo.
Regionalna informativna agencija JUGpress vas poziva da nam pišete o svojim nedoumicama oko toga šta je mobing i kako ga sprečiti ili sankcionisati kao i o slučajevima mobinga za koje znate ili ako su vam potrebni stručni saveti zbog mobinga koji doživljvate.
Adresa je
redakcijajugpress1@gmail.com
Ovaj prilog je nastao u okviru projekta “Mobing-Kako ga prepoznati i boriti se protiv njega” koji sprovodi organizacija Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije iz Leskovca.
Ovaj tekst je deo projekta koji finansira britanska vlada a sprovode ga British Council i Trag fondacija , u okviru projekta “Podrška građanskom aktivizmu u zajednici”, izrečeni stavovi ne moraju nužno odražavati zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
Izvor: www.jugpress.com