Zlostavljanje zaposlenih od strane šefova sve je češće u trci za novcem i rezultatima, koje može da ostavi ozbiljne posledice ne samo na radnike, već i na njihovu okolinu. Ako dugo traje, može čak i da preraste u jedan ozbiljan psihološki fenomen – takozvani korporativni stokholmski sindrom.
Foto: Shutterstock
Stokholmski sindrom je psihološki fenomen koji se obično javlja u talačkim situacijama, gde taoci počinju da se identifikuju sa svojim otmičarem. Otmičar kontroliše njihov životni prostor, vodu, hranu, utočište… a za to vreme ih nagrađuje i kažnjava. Međutim, sličan fenomen javlja se kod osoba koje su iskusile traume na poslu, a sve više mu pažnju posvećuju i klinike. U današnje vreme, kada se većina našeg samopoštovanja definiše na poslu, oni koji su dovoljno dugo u istom radnom prostoru u opasnosti su od „korporativnog stokholmskog sindroma“.
Šta je „korporativni stokholmski sindrom“?
Ovaj psihološki fenomen može da se definiše kao neracionalna identifikacija i duboka lojalnost zaposlenih prema poslodavcu koji ih maltretira, a tu spadaju verbalne uvrede, zahtevanje prekovremenog rada i ignorisanje emotivnih potreba i stanja radnika. Kao i u situaciji sa otmičarem i taocem, poslodavac je u kontroli nad životom zaposlenog kada potpišu ugovor za platu od koje im zavisi opstanak, a koji poslodavac može da poništi u svakom trenutku.
Simptomi
Zaposleni koji se nađu u takvoj situaciji obično pokazuju tendenciju da postanu emotivno vezani za kompaniju do te mere da štete svom emotivnom zdravlju, navodi „Psiholodži tudej„.
Zaposleni će čak loše ophođenje posodavca prema njima i kolegama da racionalizuju dobrobitima firme ili organizacije, i ljutito braniti njihove akcije kada ih neko dovede u pitanje. Drugim rečima – poricaće.
Foto: Ana Paunković / RAS SrbijaJedino merilo uspeha su rezultati
Da li i vi radite u takvoj firmi?
Kompanije u kojima se javlja ova vrsta „stokholmskog sindroma“ imaju određene karakteristike. Često se toleriše, ali i ohrabruje, da zaposleni verbalno zlostavljaju jedni druge, obično da neko „ne radi dovoljno“ ili da nije „timski igrač“.
„Kulturu kompanije“ koja se uliva u glavu zaposlenima menadžment vidi kao ekstremno značajnu. Cilj je zapravo stvoriti lojalnost prema kompaniji dok se lojalnost ne uzvraća zaposlenima.
Nagrada i kazna
U nekim situacijama kompanija će zaposlenima pružati određene privilegije, ali će one biti usmerene na manipulaciju, što je ključna stavka za pojavu „stokholmskog sindroma“. Kada strana sa „više moći“ pruža u isto vreme i pretnje i ljubaznost onima sa „manje moći“. Kada dolaze od istog izvora, u ovom slučaju poslodavca, psihološko stanje osobe sa manje moći, odnosno nižeg ranga u kompaniji, može se lako kontrolisati.
Radnik koji ima ove simptome u riziku je od ozbiljnih emotivnih trauma, a nezdravo je čak i provođenje samo jednog dana pod takvim psihološkim pritiskom, a što je još gore to što će uticati i na porodicu i prijatelje zaposlenog, jer će osetiti potisnuti bes koji će negde morati da izađe. Nažalost, ovaj bes se obično ispoljava na manje moćnim i onima koji nisu ni za šta krivi.
Kako se zaštititi
Teško je izaći iz ovog kruga, posebno u onim kulturama gde se više cene posao i zarada od emotivnog zdravlja. Međutim, zlostavljači ne zaslužuju lojalnost, a emotivno blagostanje je previše vredno da bi se prodalo za bilo koju cenu.
Izvor: www.blic.rs