Postoje postupci i ponašanja s kojima se možeš susresti na poslu i koji tebi mogu ličiti na zlostavljanje na radu, ali se zakonski gledano ne mogu smatrati mobingom. U tim slučajevima možda je reč o drugim vrstama kršenja prava zaposlenih, pa su predviđeni drugačiji načini zaštite.
Ne smatra se mobingom:
- pojedinačni akt poslodavca (rešenje, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje i dr.) koji sadrži odluku o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa (Zakon o radu daje ti pravo da protiv ovih akata pokreneš sudski spor);
- ako ti je uskraćeno neko pravo utvrđeno zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu — na primer, ne isplaćuju ti zaradu i druga primanja, određen ti je prekovremeni rad suprotno zakonu, uskraćeno ti je pravo na dnevni, nedeljni ili godišnji odmor… (možeš da se obratiš inspekciji rada ili pred sudom pokreneš radni spor);
- radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla (na primer, zabrana pristupa Facebooku u toku radnog vremena ili zabrana obroka u prostorijama gde se primaju stranke);
- aktivnosti koje su opravdane zbog zaštite bezbednosti i zdravlja na radu (provlačenje kartica za identifikaciju zaposlenih pri dolasku na posao i odlasku s posla ili obaveza nošenja šlemova na gradilištu);
- diskriminacija, to jest neopravdano pravljenje razlike među zaposlenima zbog njihovih ličnih svojstava (diskriminacija jeste zabranjena, ali se zaštita ostvaruje u posebnom postupku);
- ponašanje koje bi se moglo okarakterisati kao zlostavljanje na poslu, ali se ne ponavlja, ili ne postoji namera povrede dostojanstva ili narušavanja zdravlja (zaposleni koji se neprimereno ponaša svakako može disciplinski da odgovara);
- povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti koji iskrsnu u vezi s poslom, ako nema namere da se nanese povreda ili uvreda.
Krivična dela i zlostavljanje na radu
Važno je praviti razliku između mobinga i krivičnih dela. Za nanošenje lake ili teške telesne povrede ili silovanje nećeš tužiti kolegu ili šefa za zlostavljanje na poslu, već ćeš slučaj prijaviti policiji ili podneti prijavu javnom tužiocu, jer u tim slučajevima nije reč o mobingu, nego o nečem daleko ozbiljnijem.
Postoje i postupci, kao što su krivično delo zlostavljanja i mučenja, krivično delo ugrožavanja sigurnosti, uvreda ili kleveta, koji svakako jesu krivična dela, ali od toga koliko su se puta dogodili zavisi da li je istovremeno reč i o zlostavljanju na radu. Ako si uvredu pretrpeo samo jednom, onda jesi žrtva krivičnog dela, ali nisi žrtva mobinga.