Agenciji za mirno rešavanje sporova stiglo je već 500 prijava građana koji tvrde da su zlostavljani na radnom mestu, a dnevno najmanje njih 10 do 15 onih okrene telefon ove institucije. Građani Srbije su prilično dobro upoznati s tim šta je mobing, jer svega 10 odsto od njih koji traže pomoć meša zlostavljanje na radu sa drugim kršenjima radnih prava. Međutim, priznaju da su dugo razmišljali da li da prijave maltretiranje jer se plaše posledica.
„Ako to nećeš, ima ko hoće! Znaš li ti koliko njih na birou čeka tvoje radno mesto?!“: Zloupotreba siromaštva i nezaposlenosti.
Mobing u Srbiji se, prema istraživanjima, najčešće sprovodi nad zaposlenima u državnoj administraciji, odbrani, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu, transportu i komunikacijama.Od 4. septembra postoji zakonski okvir da, bez bojazni, ugroženi rešavaju ovaj veliki problem. Kao važan segment nove regulative, savetnica za mirno rešavanje sporova u Agenciji, Olga Kićanović ističe da onaj ko prijavi mobing ne može da dobije otkaz. Radi olakšanja i ubrzanja procedure uveden je, prema njenim rečima, institut preventive kako bi se zaobišao sudski spor.
Kazna za zloupotrebe
Kazna za mobera i za poslodavca je do 8.000 evra, a Zakon osim hitne medijacije i disciplinskog postupka u preduzeću predviđa i sudsku zaštitu u parničnom postupku, čije troškove takođe snosi poslodavac na kojem je i teret dokazivanja. Zakon je predvideo i mogućnost zloupotrebe od strane radnika, a kazna za to može biti i gubitak posla. Strah od mogućnosti da im slučaj bude proglašen lažnim je, prema rečima Vere Kondić, jedan od razloga za ćutanje zlostavljanih.