Postoji više slučajeva u kojima zaštitu od zlostavljanja na radu možeš da zatražiš od suda:
- Možeš da podneseš tužbu po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu ako posredovanje u firmi nije uspelo.
- Ako za mobing teretiš direktora preduzeća, odnosno preduzetnika kod kojeg radiš, možeš da se obratiš direktno sudu, nije potrebno da prolaziš kroz postupak posredovanja.
- Ukoliko si žrtva seksualnog uznemiravanja, možeš da pokreneš postupak kao i u slučaju ostalih oblika zlostavljanja, ali i bez ikakvih prethodnih koraka i čekanja da se uznemiravanje ponovi možeš da podneseš tužbu za naknadu štete (nije isto što i tužba po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu).
- Ako zlostavljanje koje trpiš istovremeno predstavlja i krivično delo (na primer, ako ti neko preti), protiv zlostavljača možeš da podneseš krivičnu prijavu, nezavisno od toga da li si pokrenula postupak zaštite od zlostavljanja na radu ili ne.
Tužba po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu
Iako osoba koju teretiš za zlostavljanje može biti bilo ko od tvojih kolega, krajnje odgovornim uvek se smatra poslodavac, to jest preduzetnik, ili preduzeće, državni organ ili organizacija u kojoj radiš. Stoga je potrebno tužiti poslodavca, a zlostavljača pomenuti u tužbi, u opisu samog zlostavljanja.
Rok za podnošenje tužbe:
- Ukoliko nije bilo posredovanja u firmi, jer te je zlostavljao direktor preduzeća ili preduzetnik kod kojeg radiš, rok za podnošenje tužbe je šest meseci od poslednje sporne situacije.
- U ostalim slučajevima, tužbu moraš da podneseš u roku od 15 dana od kada si primila obaveštenje da je posredovanje propalo, odnosno odluku o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog kojom nisi zadovoljna.
Trajanje postupka:
Po Zakonu, postupak po tužbi za zaštitu od zlostavljanja je hitan. To, između ostalog, znači da će ovakav spor imati prednost prilikom određivanja rokova i zakazivanja ročišta i da će sve što je presudom naređeno poslodavcu ili zlostavljaču, oni morati da izvrše u roku od osam dana.
Šta možeš da tražiš tužbom?
Možeš da tražiš da sud odluči:
- da se utvrdi da si žrtva zlostavljanja,
- da se zabrani dalje zlostavljanja, odnosno da naredi zlostavljaču da promeni ponašanje,
- da se moraju otkloniti posledice zlostavljanja, na primer, da poslodavac mora da plati troškove lečenja ako ti je zlostavljanjem narušeno zdravlje,
- da ti poslodavac nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu (poslodavac kasnije može da traži od zlostavljača da mu nadoknadi iznos koji je tebi isplaćen),
- da se presuda objavi u nekom javnom glasilu.
Kako izgleda postupak?
Sud će tvoju tužbu s prilozima, u roku do 15 dana od dana kada ju je primio, dostaviti poslodavcu na odgovor, posle čega slede ročišta na kojima se utvrđuju činjenice. Ti pred sudom treba samo da učiniš verovatnim da je zlostavljanja bilo, a ako sud proceni da su tvoje tvrdnje verodostojne, na poslodavcu je da dokazuje da zlostavljanja nije bilo.
Zaštita tokom postupka
Ukoliko sud proceni da su tvoje tvrdnje verovatno tačne (dakle, još ne apsolutno dokazane, ali je vrlo moguće da se dogodilo to što tvrdiš), a preti ti opasnost od nenadoknadive štete ili daljeg nasilničkog ponašanja, sudija će tada privremeno zabraniti zlostavljaču da ti se približi, ili čak i da priđe tvom radnom mestu, nezavisno od toga da li si ti trenutno na poslu ili ne.
Tužba za seksualno uznemiravanje
- Za razliku od ostalih oblika mobinga, kada je potrebno da se zlostavljačko ponašanje ponavlja da bi mogla da pokreneš postupak zaštite, za seksualno uznemiravanje Zakon o radu omogućava ti da i posle samo jednog neprijatnog iskustva tužiš zlostavljača sudu.
- Međutim, ukoliko podneseš tužbu zbog seksualnog uznemiravanja po Zakonu o radu, moći ćeš jedino da tražiš naknadu štete, ali ne i sve ostalo što inače možeš da zahtevaš tužbom zbog zlostavljanja na radu (vidi gore).
Krivična prijava protiv zlostavljača
U nekim slučajevima zlostavljanje na radu može predstavljati krivično delo. Ima ih raznih, na primer, zlostavljanje i mučenje ili krivično delo ugrožavanja sigurnosti (pretnje fizičkom silom).
Ovde je potrebno podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužiocu, koji onda po službenoj dužnosti gone zlostavljača. Za krivična dela klevete i uvrede, koja takođe mogu biti sastavni deo zlostavljanja na radu, krivični postupak pokreće se po privatnoj tužbi.